Abstract des Autors

An increasing number of new physical activities, the emergence of new disciplines and female participation in disciplines that, until recently, were only male, has become a daily practice. Female participants is growing in number and is more evident, so the question of whether women's sports training has certain peculiarities, has been naturally imposed. Despite an increased number of researches on a female sample, the male samples are still dominant. Mechanical identification of men and women can cause more harm than good, especially in professional sport. Based on previous research, it can be said that the overall maximum ability of an adult woman is 70 - 90% of the overall maximum capacity of an adult male, which primarily stems from the morpho-functional characteristics. The woman has a lower maximal speed, strength, speed – power component, endurance, much better flexibility and agility, greater accuracy and precision of movement, compared to the average man. The strength of any muscle group in women is on average less than men the same age. Although women have lower power, adaptation to strength training in women is not different, so there is no reason why female athletes would not apply the same methods as men. Sports training increases maximal oxygen consumption among women in the same way as in men. Today sports training enables women to run and achieve results in the long and the longest distance, as well as men. In fact, the last two decades of research have pointed to similar training methods, training responses, physiological requirements, both men and women. Verf.-Referat

Abstract des Autors

Све већи број нових начина физичког вежбања, појава нових спортских дисциплина, као и учешће жена у дисциплинама које су, до скора, биле само мушке, постаје свакодневица. Учешће жена је све масовније и извесније, те се питање да ли спортски тренинг жена поседује одређене специфичности, само од себе намеће. Иако је забележен пораст истраживања на узорку жена и даље су доминантна она на мушкој популацији. Механичко поистовећивање мушкарца и жене може нанети више штете него користи, поготово ако је у питању врхунски спорт. На основу досадашњих истраживања може се рећи да општа максимална могућност одрасле жене представља 70 – 90 % опште максималне способности одраслог мушкарца, а која првенствено произилази из морфо-функционалних карактеристика. Жена има мању максималну брзину, снагу, брзинско – снажну компоненту, издржљивост, знатно бољу покретљивост и окретност, већу прецизност и тачност покрета, у односу на просечног мушкарца. Снага било које мишићне групе код жена је у просеку мања, него код мушкараца истог узраста. Иако жене испољавају мању снагу, адаптација на тренинг снаге код жена се не разликује, због чега не постоји ниједан разлог да жене спортисткиње не примењују исте тренажне методе као и мушкарци. Спортски тренинг повећава максималну потрошњу кисеоника код жена на исти начин, као и код мушкараца. Спортски тренинг омогућује жени данас да трчи и постиже резултате на дуге и најдуже дистанце, као и мушкарци. Заправо, истраживања последњих двадесетак година су указала на сличне тренажне методе, тренажне одговоре, физиолошке захтеве, и код мушкараца и код жена. Verf.-Referat