Abstract des Autors

The thought of a Physical Education Teacher (PET) being assigned the position of a Principal and exercising educational Leadership in Primary and Secondary Schools hasn't always been taken for granted, as it was the case with the other disciplines. Indicative of the hindered equal accessibility in the position of a school Principal is the fact that only since 1985 (Law 1566/1985) the Physical Education Teachers (PET) are allowed to claim the Principal's position in secondary schools. Currently, Physical Education Teachers (PET) have gained more self-confidence and identify differently their role in the Greek school. Given the fact that Physical Education Teachers (PET) already constitute the third in volume discipline occupying the position of school Principal in Secondary Education, a significant question rises: Can Physical Education Teachers (PET) be effective school leaders? The purpose of the present paper is to identify which administrative skills of the Physical Education Teachers (PET) need improvement, so as the latter to be considered effective Principles according to their teachers' perceptions. Making use of a questionnaire (Principal Instructional Management Rating Scale-PIMRS) adapted to the Greek reality, a total number of 460 teachers of 32 schools run by Physical Education Teachers (PET) participated. The gap analysis technique applied revealed statistically significant results in all the items comprised in the measurement tool. The first three abilities/skills lacking and should be developed by Principals – PET are the following: "working with multilingual parent groups" with a mean difference of 0.75 (t(454)=14,649 p=0,000); "converting the curriculum objectives into a curriculum on the school's website" with a mean difference of 0.73 (t(452)=12,859 p=0,000); and "informing parents on their children's educational advancement" (t(452)=10,117 p=0,000). The present study confirms the findings of previous research concerning the effective Principal's catalytic role in the quality of education. Verf.-Referat

Abstract des Autors

Мишљење да наставник физичког васпитања може да буде постављен на место директора и да буде лидер у образовању у основној и средњој школи није увек била узета здраво за готово, као што је био случај са наставницима других дисциплина. Индикативно ометање једнаке доступности ка позицији директора школе лежи у чињеници да је наставницима физичког васпитања тек од 1985. године (Законом 1566/1985.) дозвољено да конкуришу за место директора у средњим школама. Сада су наставници физичког васпитања стекли више самопоуздања и другачије идентификују своју улогу у школама у Грчкој. С обзиром на чињеницу да наставници физичког васпитања већ чине трећину од укупног броја наставника на позицији директора у средњошколском образовању, поставља се значајно питање: да ли наставници физичког васпитања могу да буду ефикасни лидери у школи? Циљ овог рада је да се идентификују административне вештине које наставници физичког васпитања треба да побољшају, тако да би се оне касније, према схватању наставника, могле сматрати ефикасним принципима. У истраживању је учествовало укупно 460 наставника из 32 школе у којима су директори наставници физичког васпитања и коришћен је упитник (Скала рангирања управљања директора у образовању – Principal Instructional Management Rating Scale-PIMRS) прилагођен приликама у Грчкој. Техника гап анализе, која је примењена, открила је статистички значајне резултате у свим питањима од којих се састојао мерни инструмент. Прве три способности/вештине које недостају и које директори – наставници физичког васпитања треба да развију су следеће: рад са вишејезичним групама родитеља, са просечном разликом од 0,75 (t(454)=14,649 p=0,000); конвертовање циљева плана и програма у план и програм на вебсајту школе, са просечном разликом од 0,73 (t(452)=12,859 p=0,000); и информисање родитеља о напретку њихове деце у образовању (t(452)=10,117 p=0,000). Овај рад потврђује налазе претходних истраживања који се тичу ефикасне каталитичке улоге директора у квалитету образовања. Verf.-Referat