Abstract des Autors

According to the rules of the soccer game, a team consists of 11 players on the field (one of whom is the goalkeeper) who, according to their activities and position on the field are defined as defensive, midfielders, and strikers. Additionally, in relation to the playing position and the tasks deriving from these positions, the players of a team can be classified as midfielders, wings, defensive and offensive players. Analysis of application of certain soccer technical elements, depending on the team position of the players is the base of planning and operationalization of the training methodology and training of every professional soccer team. The research results were obtained from a group sample of subjects and the data were collected about each player's ball activities. Thus, they were divided into 5 sub-samples: central defensive (CD), defensive wing (BD), defensive midfielder (DM), offensive midfielder (OM) and strikers (N). The observation protocol was used for each game separately, and each player individually. A total of 5 variables were observed: kicking the ball, receiving the ball, dribbling, taking away the ball and carrying the ball. Based on the obtained results it is concluded that most kicking and ball receiving were deployed by defensive midfielders while taking away the ball, as technical element was mostly used by defensive players. The largest number of dribbling were performed by offensive midfielders who are given the responsibility and creativity in the attack phase because by longer ball control by carrying and dribbling they create a surplus of players on a particular part of the field. Offensive midfielders and strikers much less participate in the activities of their team. Verf.-Referat

Abstract des Autors

Према правилима фудбалске игре једну екипу чини 11 играча на терену (од којих је један голман) и који се према активностима и положају на терену дефинишу као одбрамбени играчи, маневарски и играчи нападачи. Такође, у односу на позицију на терену и на задатке који произилазе из тих позиција, играчи једног тима могу се класификовати и на централне, бочне, дефанзивне и офанзивне играче. Анализа примене појединих техничких елемената у фудбалу, у зависности од позиције играча у тиму, представља основу приликом планирања и операционализације методике тренинга и обучавања сваке професионалне фудбалске екипе. Резултати спроведеног истраживања добијени су на групном узорку испитаника где се приступило прикупљању података свих активности са лоптом, сваког фудбалера посебно, који су подељени на 5 субузорака: централни дефанзивни (ЦД), бочни дефанзивни (БД), дефанзивни маневарски (ДМ), офанзивни маневарски (ОМ) и нападачи (Н). Протокол посматрања је примењен за сваку утакмицу посебно и за сваког играча посебно. Посматрано је укупно 5 варијабли: ударци по лопти, примања лопте, дриблинзи, одузимања лопте и вођење лопте. На основу добијених резултата закључује се да највећи број удараца по лопти и примања лопте примењују дефанзивни маневарски, док одузимања лопте, као елемент технике, користе највише дефанзивни играчи. Највећи број дриблинга изводе офанзивни маневарски фудбалери, којима се препушта одговорност и креација у фази напада, тако што дужом контролом лопте путем вођења и дриблинга, стварају вишак играча на одређеном делу терена. Офанзивни маневарски и играчи нападачи знатно мање учествују у дефанзивним активностима своје екипе. Verf.-Referat