Abstract

Циљ рада је био да се установи какви су ефекти континуираног планирања и реализације програмских садржаја наставе физичког васпитања, а какви су ефекти стандардног планирања и реализације програмских садржаја наставе физичког васпитања, који се најчешће спроводи у циклусима са одређеним бројем часова и евентуалне разлике између два модела планирања. Спроведено је истраживање лонгитудиналног карактера, односно педагошки експеримент са паралелним групама. Експерименталним третманом је обухваћено 300 испитаника подељених у четири посебна субузорка - према критеријумима пола и узраста. Варијабле које припадају комплексу предикторских варијабли покривале су пет различитих простора. У обради података добијених емпиријским истраживањем, за израчунавање значајности разлика у ефектима примене различитих програмских садржаја, примењена су: мултиваријантна анализа варијансе, Roj-ев тест, дискриминативна анализа, униваријантна анализа коваријансе и мултиваријантна анализа коваријансе. Настава физичког васпитања, са континуираним обучавањем и усавршавањем програмских садржаја, није имала статистички значајног утицаја на антропометријске карактеристике код испитаника и испитаница, значајно је позитивно утицала на побољшање резултата моторичких способности, спортско-техничког достигнућа, нивоа теоријског знања о физичком васпитању и физичком вежбању и ставова према настави физичког васпитања и вредностима физичке културе и као таква може бити поуздана основа и препорука савремене наставе физичког васпитања уз перманентну надградњу тренутних сазнања.