Abstract des Autors

Sport der Spitzenklasse nötigt neuen und immer anspruchsvolleren körperlichen und psychischen Druck auf, während der Wunsch nach Wettbewerb, Sieg und Selbstbehauptung Sportler in die Versuchung führt, im Ziele der Erreichung bestmöglicher Ergebnisse verbotene Mittel anzuwenden. Obwohl die schädlichen Folgen der Anwendung von verbotenen Substanzen bekannt sind, führen Prestige und das Bedürfnis nach Dominanz auf Sportgeländen dazu, dass ihre Anwendung im Sport präsent ist. Doping stellt heute eines der größten Probleme im Sport dar und der Kampf dagegen ist ein strategisches Ziel auf globaler und nationaler Ebene. Der Kampf gegen Doping im Sport wird von der Welt-Antidoping-Agentur, dem Internationalen Olympischen Komitee, internationalen Sportverbänden, nationalen Anti-Doping-Agenturen, nationalen Sportverbänden, sowie Staaten mit ihrem repressiven Apparat gefuhrt. In dieser Arbeit wird auf die unterschiedliche Etymologie und Phänomenologie des Dopings, die Anfänge des Dopings im Sport, Doping-Skandale im Sport, sowie die wichtigsten internationalen Dokumente hingewiesen, die diese Problematik regeln. Ein besonderer Teil in der Arbeit befasst sich mit Doping im Sport als Ordnungswidrigkeit und Straftat. Doping im Sport ist in Serbien auf Grund des Gesetzes über Doping-Verhinderung im Sport aus dem Jahre 2005 verboten, in dem Maßnahmen und Aktivitäten für die Bekämpfung von Doping vorgeschrieben sind. In diesem Kontext sind auch drei Straftaten vorgeschrieben: Anwendung von Dopingmitteln; Ermöglichung der Anwendung von Dopingmitteln; unbefugte Herstellung und Vertrieb von Dopingmitteln. Außerdem sind in diesem Gesetz im Ziele der Bekämpfung des Missbrauchs von Dopingmitteln zwei Ordnungswidrigkeiten vorgesehen. Immer häufigere Doping-Skandale weisen darauf hin, dass Doping trotz langjähriger Sanktionierung im Sport immer noch präsent ist, was zur Schlussfolgerung führt, dass Sanktionierung an sich bis jetzt keine zufriedenstellende Ergebnisse ergeben hat. Verf.-Referat

Abstract des Autors

Top-level sport imposes new and more demanding physical and psychological pressures, and the desire for competing, winning and self-assertion leads athletes into temptation to use prohibited substances in order to achieve the best possible results. Regardless of the fact that the adverse consequences of prohibited substances are well-known, prestige and the need to dominate sports arenas have led to their use in sports. Doping is one of the biggest issues in sport today, and the fight against it is a strategic objective on both global and national levels. World Anti-Doping Agency, the International Olympic Committee, international sports federations, national anti-doping agencies, national sports federations, as well as governments and their repressive apparatuses are all involved in the fight against doping in sport. This paper points to a different etymology and phenomenology of doping, the beginnings of doping in sport, sports doping scandals as well as the most important international instruments regulating this issue. Also, there is a special reference in this paper to the criminal and misdemeanor sanctions for doping in sport. In Serbia doping in sport is prohibited by the Law on Prevention of Doping in Sports which came into force in 2005 and which prescribes the measures and activities aimed at prevention of doping in sport. In this context, the law provides for the following three criminal offenses: use of doping substances, facilitating the use of doping substances, and unauthorized production and putting on traffic of doping substances. In addition, aiming at curbing the abuse of doping this law also provides for two violations. More frequent and repetitive doping scandals indicate that doping despite long-standing sanctions is still present in sports, which suggests that sanctions alone have not given satisfactory results so far. Verf.-Referat

Abstract des Autors

Спорт на врхунском нивоу, намеће нове и све захтевније физичке и психичке притиске, а жеља за такмичењем, победом и самодоказивањем доводи спортисте у искушење да користе забрањена средства због постизања што бољих резултата. Без обзира што су штетне последице примене забрањених супстанци познате, престиж и потреба за доминацијом на спортским теренима довела је до тога, да је њихова примена у спорту присутна. Данас, допинг представља један од највећих проблема у спорту, а борба против њега је стратешки циљ на глобалном и националном нивоу. У борби против допинга у спорту укључени су Светска антидопинг агенција, Међународни олимпијски комитет, међународне спортске федерације, националне антидопинг агенције, национални спортски савези, као и државе са својим репресивним апаратом. У раду је указано на различиту етимологију и феноменологију допинга, почетке допинговања у спорту, спортске допинг скандале, као и најважнија међународна документа која уређују ову проблематику. Посебан осврт у раду указује на кривичноправно и прекршајноправно санкционисање допинга у спорту. Допинг у спорту у Србији забрањен је Законом о спречавању допинга у спорту из 2005, којим су прописане мере и активности за његово спречавање. У том контексту, прописана су и три кривична дела: употреба допинг средстава; омогућавање употребе допинг средстава; и неовлашћена производња и стављање у промет допинг средстава. Поред тога, овај закон у циљу сузбијања злоупотреба допинга прописује и два прекршаја. Све чешћи, и учестали допинг скандали указују, да је допинг и поред дугогодишњег санкционисања и даље присутан у спорту, што намеће закључак да само санкционисање до сада није дало задовољавајуће резултате. Verf.-Referat