Abstract des Autors

The structure of competitive activities (even on the level of technique) represents the foundation while planning and operationalization of the method of training and teaching on each professional football team. The results of the performed research are obtained on a group sample of subjects from four national team, participants of the World Championship, held in Germany in 2006: Italy, France, Germany and Portugal. The elaboration and discussion of the obtained results included the overall duration of each analyzed match when the ball was in game. The observing protocol (prepared for this research) was used separately for each match and for each player. Based on qualification of technique of football game, an overall of 42 variables were observed, classified in a total of 5 groups of technical elements: ball kicks(15 variables – elements), ball receiving (12 variables – elements), disguising movements and dribblings (11 variables – elements), taking away of the ball (3 variables – elements) and carrying the ball. The results of the research indicated that ball hitting is the dominant technical element of football game (425), as well as that dribblings and disguised movements are rarely implemented (16.5). The kicks with the inside of the foot are far most represented, and the kicks with inside part of the foot ridge and headers are also distinguished. Among headers, it is important to underline the header with the bounce on one leg, since it is applied most. Ball receiving is the second frequent represented technique element and it was used on average 292 times in a match. The most often used is receiving with the inside of the foot of the rolling balls, while the second represented was the receiving of high balls based on amortization with inside part of the foot, as well as chest receiving of the ball. Technical element of taking away of the ball appears most in the form of taking away of the ball with inside part of the foot. The value of the approach to the problems of football game in this way reflects in application of the obtained results immediately in practice. Verf.-Referat

Abstract des Autors

Структура такмичарске активности (и на плану технике) представља основу приликом планирања и операционализације методике тренинга и обучавања сваке професионалне фудбалске екипе. Резултати спроведеног истраживања добијени су на групном узорку испитаника који су чиниле четири репрезентације, учеснице завршнице Светског првенства у Немачкој 2006. године - Италија, Француска, Немачка и Португал. У обраду и дискусију добијених резултата ушло је целокупно трајање сваке анализиране утакмице, када је лопта била у игри. Протокол посматрања (припремљен за ово истраживање) је коришћен за сваку утакмицу посебно, и за сваког играча посебно. На основу класификације технике фудбалске игре, посматрано је укупно 42 варијабле сврстане у укупно 5 група техничких елeмената: ударци по лопти (15 варијабли - елемената), примања лопте (12 варијабли - елемената), финтирајући покрети и дриблинзи (11 варијабли - елемената), одузимање лопте (3 варијабле - елемента) и вођење лопте. Резултати истраживања показали су да су ударци по лопти доминантан технички елемент фудбалске игре (425), као и то да се дриблинзи и финтирајући покрети веома ретко примењују (16.5). Ударци унутрашњом страном стопала су далеко најзаступљенији, а издвајају се још и ударци унутрашњом страном хрпта стопала, као и ударци по лопти главом. Од удараца главом веома је важно истаћи ударац одскоком са једне ноге, пошто се највише примењује. Примања лопте су други елемент технике по заступљености и користи се просечно 292 пута по утакмици. Најчешће се користи пријем унутрашњом страном стопала котрљајућих лопти, док је следећи по заступљености пријем високих лопти на принципу амортизације унутрашњом страном стопала, као и примање лопте грудима. Технички елемент одузимање лопте највише се појављује у облику одузимања унутрашњом страном стопала. Вредност прилаза проблематици фудбалске игре на овакав начин, огледа се у примени добијених резултата директно у пракси. Verf.-Referat